„Чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи у име моје говорећи: ‘Ја сам’, и ‘Време се приближи’. Не идите, дакле за њима!“ (Лк. 21:8)
Празник Силаска Светог Духа на ученике и апостоле Христове Света Црква молитвено прославља три дана. Све у Цркви је у знаку Тројединога Бога: Оца, Сина и Светога Духа. Бог је, дакле, Један (Јединица), али у Три Лица (Заједница). Ту тајну Црква у ове дане молитвено прославља.
Зашто је баш ово важно за верне? Зато што видимо да је један и исти Дух Свети који дише у Богу и у Цркви. Дух Бога Живога, дакле, силази на ученике и апостоле и Он је извор благослова и крепеће благодати. Дух Свети је извор увек нове и крепеће благодати која обитава у Цркви Христовој кроз свете људе Божје: „И ово знајте најпре да ниједно пророштво из Светог Писма не бива по личном тумачењу, него научени од Светога Духа говорише свети Божји људи“ (2 Пет. 1:20-21). И одмах, испуњен Духом Светим, Св. Апостол додаје са ауторитетом: „А беше и лажних пророка, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли и одрицаће се Господа који их искупи и доводиће себи наглу погибао. И многи ће поћи за њиховим нечистотама којима ће хулити на пут истине“ (2. Пет. 2:1-2).
А, задатак Цркве испуњене Духом Светим је да све призива у заједницу, јединство, јер је Дух један у Богу који је Заједница: Отац, Син и Дух Свети. Спасење је, дакле, ништа мање до учествовање у овој Заједници кроз Господа Христа. Зато је Црквена заједница Тело Христово, јер је живот у Црквеној заједници живот у Божанској Заједници. Зато сваки раскол и цепање заједнице и одбијање учешћа у заједници Тела Христовог представља трагедију одвајања од заједнице са Богом. Господ се у својој првосвештеничкој молитви моли за јединство да сви једно буд као Отац и Син (Јн. 17:11-12; 17:20-21). Зато и Апостол Павле пита подељене Коринћане: „Да ли се христос раздели?“ (1 Кор. 1:13) и не оставља алтернативу јединству Цркве Христове (Еф. 4:4-6).
Са друге стране стоји дух дијаболични. Сама реч дијаболични има корен у грчком језику за ђавола διαβάλλειν (dia–valin) dia–valo, а значи клеветати, погрешно представљати, оговарати, али и цепати, прекинути путању, одвајати, ометати заједницу. Господ је апостолу Петру рекао иди од мене сатано, када је овај рекао да његов спаситељ неће умрети на крсту (Мт. 16:22-23). Зашто Господ то каже Петру? Зато што је сатана суштински супротстављен крсту Христовом. Сатана (Ђаво) дакле, не жели Крст јер не жели Крв и тело Христово (Jн 6:53-54), које је Нови Завет, а самим тим и Света Тајна Цркве.
Али приступајући Светим Тајнама ми побеђујемо сатанску обману, који не жели да учествујемо у самом Богу кроз Господа Христа. Учествујући у једним Светим Тајнама једне Цркве у једном Духу, ми не само да слушамо заповест Господњу (Јн. 6:53-58), него већ овде и сада учествујемо у Божанској заједници за шта смо и створени.
Поред учешћа у Светим Тајнама, молитвено поштовање Пресвете Богородице је снажно оружје против Ђавола и његовог духа. Ђаво не може да поднесе ону која је родила Спаситеља Света и зато на све могуће начине покушава да одвоји верне од ње. Поред тога, она је нова Ева коју он није успео да превари као прву Еву, јер је нова Ева послушала реч Божју (Лк. 1:38). Све то Ђаво не може да поднесе и на сваки могући начин ђаво покушава да обмане слабе у вери.
И још, Ђаво сеје страх, јер зна да из страха човек је спреман да учини све. Зато Господ по Васкрсењеу, дакле, у Васкршњој стварности поздравља свој ученике са Мир вам! А Дух Божји је Утешитељ.
А у истом Духу и Црква верне позива на молитву увек у духу мира. Молитвене прозбе које нас упућују на вишњи мир, на Васкршњу стварност, чујемо на сваком богослужењу: У миру Господу се помолимо, за Вишњи мир и спасење душа наших Господу се помолимо, за мир свега света и непоколебивост светих Божјих Цркава итд…
О празнику Силаска Светога Духа на ученике и апостоле Христове подсећамо се да су два духа суштински супротстављена један другоме: Дух Божји (Дух Свети, Дух живота, Дух слободе, Дух јединства, Дух мира, Дух заједништва, Дух реда) и са друге стране дух дијаболични (дух несвети, дух анархије, дух смрти, дух поробљења, дух неслоге и нејединства, дух нереда, дух обмане).
Господ нам је као нојеву барку дао Цркву своју ради спасења. Онај ко жели да се спасе добро је да буде у њој.
Нека би овај Празник Силаска Светог Духа на Апостоле био благослов за све нас. Амин.
Свештеник Владимир Вранић
Descent of the Holy Spirit Upon the Apostles – Feast of Unity and Community
“Take heed that you not be deceived. For many will come in my name saying, ‘I am He’, and ‘The time has drawn near’. Therefore do not go after them!” (Lk. 21:8)
The Feast of the Descent of the Holy Spirit on the disciples and apostles of Christ is prayerfully celebrated by the Holy Church for three days. Everything in the Church is in the sign of the Triune God: the Father, the Son and the Holy Spirit. God is, therefore, One (Unit), but in Three Persons (Community). The Church celebrates this Mystery first and foremost prayerfully for three days.
Why is this important for the faithful? Because we see that there is one and the same Holy Spirit who breathes in God and in the Church. The Spirit of the Living God, therefore, is the One who descends on the disciples and apostles, and He is the source of blessing and strengthening grace. The Holy Spirit is always the source of the ever-new and strengthening grace that dwells in the Church of Christ: „No prophecy of Scripture is of any private interpretation, for the prophecy never came by the will of man, but holy men of God spoke as they were moved by the Holy Spirit” (2 Pet. 1:20-21). Filled with the Holy Spirit, St. Аpostle immediately adds with the apostolic authority: “But, there were also false prophets, just as there will be false teachers among you, who will secretly bring in destructive heresies, even denying the Lord who bought them, and bring on themselves a swift destruction.” And many shall follow their uncleanness, and blaspheme against the way of truth” (2 Pet. 2: 1-2).
And, the task of the Church filled with the Holy Spirit is to call all into communion, unity, because the Spirit is one in the God who is communion: the Father, the Son and the Holy Spirit. Salvation is, therefore, nothing less than participation in this Community through the Lord Jesus Christ. That is why every schism and splitting of the community and refusal to participate in the community of the Body of Christ is a tragedy of separation from the communion with God. In his high priestly prayer, the Lord prays for unity so that all may be one as the Father and the Son are One (John 17: 11-12; 17: 20-21). That is why the Apostle Paul asks disunited Corinthians: Has Christ been divided? (1 Cor. 1:13), and leaves no alternative to the unity of the Church (12:13); (Eph. 4:4-6).
On the other side, opposed stands diabolical spirit. The word diabolical itself has its root in Greek for the devil διαβάλλειν (dia-valin) dia-valo, and means: to slander, misrepresent, gossip, but also to tear apart, to interrupt the path, to separate, to disturb the community. All these are the works of the diabolical spirit.
The Lord named the apostle Peter Satan, when he said that his savior would not die on the cross (Mt. 16:22-23). Why did Jesus call Peter Satan? Because Satan is essentially opposed to the cross of Christ. Satan (the Devil), therefore, does not want the Cross because he does not want the Blood and Body of Christ (John 6: 53-54), which is the New Testament, and thus the Holy Mystery of the Church. But by approaching the Holy Mysteries, we overcome the satanic deception, which does not want us to participate in God himself through the Lord Jesus Christ. By partaking of the Holy Mysteries of the one Church in one Spirit, we not only obey the commandment of the Lord (John 6: 53-58), but we partake of the Divine communion and participate even here and now in the Divine Community for which we were created.
In addition to participating in the Holy Mysteries of the Church, a prayerful veneration of the Most Holy Mother of God (Theotokos) is a powerful weapon against the Devil and his spirits. The devil cannot bear the one who gave birth to the Savior of the World, and that is why he tries in all possible ways to separate the faithful from her. She is the new Eve whom he failed to deceive as the first Eve, because the new Eve obeyed the word of God (Luke 1:38). The Devil cannot bear all that and in every possible way the Devil tries to deceive the weak in faith.
Finally, the Devil sows fear, because he knows that out of fear, man is ready to do everything. That is why the Lord, after the Resurrection, in the resurrectional reality, greets his disciples with nothing else, except: Peace to you! Moreover, the Spirit of God is the Comforter!
And in the same Spirit, the faithful Church always calls for prayer in the spirit of peace. Prayerful litanies that direct us to the higher peace, to the resurrectional reality, we hear at every worship service: In peace let us pray to the Lord; for the peace from above and salvation of our souls we pray to the Lord; for the peace of the whole world and the steadfastness of the holy Churches of God; Peace be unto all; etc. …
On the feast of the Descent of the Holy Spirit on the disciples and apostles of Christ, we are reminded that two spirits are essentially opposed to each other: the Spirit of God (Holy Spirit, Spirit of life, Spirit of freedom, Spirit of unity, Spirit of peace, Spirit of communion, Spirit of order) and the diabolical spirit (spirit of the unholy, spirit of anarchy, spirit of death, spirit of enslavement, spirit of discord and disunity, spirit of disorder, spirit of deception).
The Lord gave us His Church as a Noah’s Arc for salvation. He who wants to be saved does good to be in it.
May this Feast of the Descent of the Holy Spirit on the disciples and Apostles be a blessing to us all. Amin.
Rev. Vladimir Vranic