Community
Our Serbian Community roots in Windsor and Essex County go back to the turn of the last century. There were very few immigrants from the homeland; they had come mainly from the areas that were still under the Austro-Hungarian Empire or the remnants of the Ottoman Empire occupation. Those early immigrants settled in the Detroit and Windsor area.
Many more Serbs came to North America after WWI and especially after WWII. Today’s Serbian community was also significantly enlarged during the recent fall and separation by the Republics of Communist Yugoslavia. Canada again became a home for many people that were expelled from their homes and our community gained a significant number of Serbian people.
Congregation
For the community to start in an organized fashion you need a gathering place. For this reason the first house was purchased in the late 1930’s on Edna Street. At that time our Serbian people attended the Russian and the Ukrainian Orthodox churches for their religious needs. As the community grew larger the house was sold and a lot on Drouillard road was purchased from the City of Windsor. By 1940 the new Hall was dedicated and became our permanent home for social gathering and church services.
December 29, 1946 marks the most significant date in the history of our Serbian Congregation in Windsor. This is date of the founding meeting for the first legally organized Church Congregation. An Executive Board was elected, which worked on establishing by-laws, membership drive as well as making plans for the future. The main purpose of this organized Congregation was to preserve their rich Serbian Tradition and their Orthodox Faith in their new homeland of Canada.
The Ownership of the Serbian Hall on Drouillard Road was transferred to our new Congregation In 1948. This was the place we started to use for our religious needs and in 1949 we were able to hire a permanent priest. In 1952 we built a beautiful Church “Gracanica” at the corner of Meldrum and Tecumseh roads. As our Congregation continued to grow we needed a larger place for our cultural, educational, entertainment and recreational needs. At our picnic grounds at the east end of the city, 6770 Tecumseh Road E. we built a new Hall that was completed in 1967. As the Congregation continued to grow we built recreational facilities and a much larger addition in 1987. These expanded facilities at the Serbian Community Centre currently feature a Museum, Library, large and small hall, 8 classrooms, offices, picnic grounds, small soccer field and a large outdoor patio. Our new Congregation grew from about 80 in the beginning to close to 400 members and families in 2013.
Church
Since our Tradition and Faith are inseparable, we used the Hall on Drouillard road for our events as well as for church services. We did not have our own priest so we had to share the priest from Detroit. Naturally our goal from the start was to have our own church and our own priest. We started collecting donations for the new church. With the full support of the congregation, fundraising was successful. In 1949 the lot on the corner of Meldrum Road and Tecumseh Road was purchased and a replica of the XIII century monastery in Kosovo “Gracanica” was built and completed in 1952.
Our church, besides being a unique, eye catching architectural design is full of exceptional art pieces. Let us mention a few of them. The master Iconostas that separates sanctuary from the main church was commissioned in 1968. It was designed by a well-known professor of religious Art.. A 30 feet high, very elaborate, carved walnut wood Iconostas was shipped from our fatherland in pieces and assembled at the church. Our Frescoes were completed in 1978 by an Art Studio from Greece. Stain glass windows were introduced in 1956 but were not completed until the 50th Anniversary of the Congregation in 1996. We are also very proud of our three Church bells which were cast in England in 1963. The beautiful chandelier hanging from the church’s main dome was donated in 1958 and is only one of two of its kind in North America.
The church is recognized by the Ministry of Culture as a “Heritage Site” and as quoted by the Windsor Star “one of the greatest concentrations of art in this region”!
Заједница
Корени наше српске заједнице у Виндзору и срезу Есекс започињу у првим годинама с`почетка прошлог века. У то време било је веома мало имиграната из отаџбине и то углавном из области које су још увек биле под окупацијама Аустро-Угарске или остацима Отоманске империје. Ови први досељеници населили су се у областима око Детроита и Виндзора. Много више Срба дошло је у Северну Америку после Првог светског рата, а нарочито после Другог светског рата. Данашња српска заједница је такође значајно повећана током недавне пропасти и распада комунистичке Југославије по републикама. Канада је опет постала домовина за многе људе који су били протерани из својих домова, а наша заједница је стекла значајан број српског народа.
Опганизација Општине
За заједницу да почне са организованим радом прво је потребно место окупљања. Из тог разлога је и купљена крајем тридесетих година прва кућа на улици Една. За верске потребе и православне обреде коришћене су или Руска или Украјинска црква. Како је заједница полако расла, кућа је продата и купљен је празан плац од града Виндзора на улици Друлард. Већ 1940. нова сала је била освећена и она је постала наш стални дом за друштвене потребе у коме су вршени и верски обреди. 29 децембар,1946. обележава најзначајнији датум у историји нашег чланства у Виндзору. Тог датума је одржана оснивачка скупштина и започето законско организовања Општине. Одмах је изабран Извршни одбор, који је почиње са радом на успостављању законских аката, упис нових чланова као и на нацртима и плановима за бољу будућност. Главни циљ ове организовање Општине је био очување своје богате српске традиције и своје православне вере у новој домовини Канади. Власништво сале на Друлард улици пребачен је 1948. на чланство Општине. То је било место за наше друштвене и верске потребе. Већ 1949-е били смо у могућности да ангажујемо и сталног свештеника а 1952., на углу улица Мелдрум и Текамси подигли смо и прелепу цркву “Грачаницу”. Како је наша заједница наставила да расте, порасле су и потребе за већи простор за наше културне, образовне, забавне и рекреативне потребе. На нашем имању на источном крају града, 6770 Текамси улица изградили смо нову халу, која је завршена у 1967-е. Како је Општина наставила да расте, ми смо полако додавали и проширивали објекте за рекреацију. Највећи подухват око значајног проширења тадашње сале завршен је 1987. У тако проширеним објектима у данашњем Српском Центру смештени су музеј, библиотека, велика и мала сала, 8 учионица, канцеларије, излетиште, мали фудбалски терен и велика бетонска тераса. Наша Општина је порасла од око 80 на почетку до близу 400 чланова и породица у 2013.
Црква
Пошто су наша традиција и вера нераздвојни, ми смо користили салу на Друлард улици за све наше друштвене и верске потребе. Нисмо имали сталног свештеника тако да смо по потреби доводили свештеника из Детроита. Наравно, наш циљ од самог почетка био је да имамо своју цркву и свог свештеника. Тако смо почели са прикупљањем прилога за изградњу нове цркве. Уз пуну подршку чланства , прикупљање средстава је уродило плодом и 1949-е године купљена је парцела на углу улица Мелдрум и Текамси. Реплика манастира “Грачаница” из 13-г века на Косову завршена је рекордном времену и она је освећена већ1952. Наша црква, поред тога што је јединствена и што својим архитектонским стилом одмах пада у очи посматрача,је пуна са изузетним уметничким делима. Поменимо само неке од њих: Монументални иконостас који одваја олтар од главне цркве постављен је 1968. Урађен је по нацрту познатог професора религиозне уметности из отаџбине. Иконостас је висок преко 10 метара са веома сложеним детаљима изрезбарених од ораховог дрвета, Испоручен је из наше отаџбине у комадима а састављен је у самој цркви. Наше Фреске завршене су 1978. од стране уметничког студија из Грчке. Стаклени прозори су почели да се уграђују још 1956., али нису били завршени до прославе 50 година постојања општине 1996. Такође смо поносни на наша три звона која су изливена у Енглеској и уграђена 1963. Огроман лустер , један од два постојећа у Северној Америци, који виси са главне куполе у цркви, постављен је 1958.Црква је призната од стране Министарства за Културу као “заштићена баштина”, а према цитату из „Виндзор Стар-а “, „једна је од највећих концентрација уметности на овим просторима”!