Проповед на Ивањдан

Драга браћо и сестре,

Данас прослављамо рођење онога за кога је сам Господ Исус Христос рекао да је највећи рођени од жене.

У Православној Цркви три рођења се прослављају литургијски. Први је свакако рођење Господа Спаса нашег Исуса Христа, затим рођење Пресвете Богородице (Мала Госпојина) и Рођење највећег рођеног од жене, Часнога Славнога Пророка и Претече и Крститеља Јована.

Рођење Св. Јована Претече је детаљно описано у јеванђељу по Луки и у њему се јасно повезује са рођењем Господа Исуса Христа. Наиме, ова два рођења су повезана, али у исто време и веома различита. Светога Јована Претечу рађа старија жена која је била нероткиња, Господа Христа рађа млада жена која је девица; да ће се Св. Јован родити, његов отац Захарија је посумњао и због тога је постао нем, док је Марија мајка Исусова поверовала и Господ Христос је и зачет њеном вером.

Јован као да је био постављен за границу између два Завета (Старог и Новог). Сам Господ каже: “Закон и пророци су до Јована” (Лк. 16:16). Јован, дакле, представља Стари и најављује Нови Завет. Велика симболика се пројављује кроз личност Св. Јована. Тако пошто представља Стари Завет рођен је од старијих родитеља, а пошто представља и Нови Завет, он се пројављује као пророк још у мајчиној утроби. Као што смо и чули у Јеванђељу, још док је Јован био у утроби, поздравио је Марију која ће родити Господа Исуса Христа. Ето, још тада, у утроби је пројављен као пророк и претеча, пре и него што је видео Господа свога.

Када је дознао да ће добити сина, Захарија није поверовао и због тога је остао нем све док се син није родио и док осмог дана није написао да жели да му име буде Јован. Осмога дана, када је дете по обичају донето у храм, враћена му је моћ говора. А, шта ова Захаријина тишина може да значи? Ево опет симболике. Захаријина тишина значи да је пророштво пре Христа било утихнуто (несхватљиво), па и прикривено. Али, доласком Јовановим, пророштво се отвара и постаје јасно да долази онај о коме су пророци проповедали. Враћање моћи говора Захарији, има исту важност као и цепање завесе на двоје у храму када је Господ Христос издахнуо на крсту.

А када су питали Јована који је био у пустињи и најављивао долазак Христов, ко је он, Јован је рекао за себе: “Ја сам глас онога што виче у пустињи” (Јн. 1:23).

Јован је глас у пустињи, а Господ је у почетку Беше Реч. Јован је глас у одређеном времену, али Христос је вечна Реч, ван времена, све-времена.

Ето, видимо како је Св. Писмо препуно симболике. Кроз Јелисаветину немогућност да роди пројављује се онај који најављује Извор живота.

Али шта све ово што данас прослављамо значи за нас? Како се све ово што наша Црква молитвено прославља односи на нас данас?

Данас, драга браћо и сестре, прослављајући рођење Св. Јована Претече, ми уствари благодаримо Богу што нас је избавио од неплодности смрти.

Ми данас, као чланови Христове Цркве, као хришћани, призвани смо на пророчки подвиг. Ми данас треба да објављујемо да је неплодност творевине испуњена животом. У сред пустиње, дакле, тамо где је неплодност природе очигледна, Господ позива Јована, највећег пророка, да би приправио пут Господу. Као и Св. Јован, и ми смо позвани да објављујемо пророчку реч која буди творевину из неплодности греха. Наша обавеза данас је да позивамо и себе, али и друге на покајање које води ка крштењу водом и Духом. То је крштење које нам омогућава да пророкујемо и радосно и увек спремно ишчекујемо други долазак Господа нашег Исуса Христа. Зато Св. Владика Ноколај савременим генерацијама и виче као глас онога у пустињи: Ми не чекамо боље време, ми чекамо Христа.

Данашњи празник, дакле, потврђује победу обновљеног и преображеног живота – новог живота у Господу Христу, који се пројављује из неплодности греха, из пустиње пропадљивости, болести и смрти, и постаје неисцрпан извор наше радости.

Часни, славни, Пророче, Претечо и Крститељу Јоване моли Бога за нас!

Свештеник Владимир Вранић

Dear brothers and sisters,

Today we celebrate the birth of the one of whom the Lord Jesus Christ himself said was the greatest born of a woman.

In the Orthodox Church, three births are liturgically celebrated. The first is certainly the birth of our Savior Jesus Christ, then the birth of the Blessed Virgin Mary, and the Birth of the greatest born of a woman, the Venerable, Glorious Prophet and Forerunner and Baptist John.

Birth of St. John the Forerunner is described in detail in the Gospel according to St. Luke and is clearly connected with the birth of the Lord Jesus Christ. Namely, these two births are connected, but at the same time very different. Saint John the Forerunner is born by an elderly woman who was barren, the Lord Christ is born by a young woman who is a virgin. Furthermore, Zacharias doubted that his son will be born and because of that he became mute, while Mary the mother of Jesus believed and accepted the word of God and the Lord Christ was conceived of the Holy Spirit through her faith.

John seems to have been appointed as the boundary between the two Testaments (Old and New). The Lord himself says: “The law and the prophets are until John” (Lk. 16:16). John, therefore, represents the Old and announces the New Testament. Great symbolism is manifested through the personality of St. John. Thus, since he represents the Old Testament, he was born of elderly parents, and since he also represents the New Testament, he manifests himself as a prophet even in his mother’s womb. As we heard in the Gospel, while John was still in the womb, he greeted Mary who would give birth to the Lord Jesus Christ. Even then, he was revealed in the womb as a prophet and forerunner, even before he saw his Lord.

When he found out that he was going to have a son, Zacharias didn’t believe it and because of that he remained mute until the son was born and on the eighth day he wrote that he wanted his name to be John. On the eighth day, when the child was brought to the temple according to custom, the power of speech was restored to him. And what can this silence of Zechariah mean? Here is the symbolism again. Zechariah’s silence means that the prophecy before Christ was silenced (incomprehensible), even hidden. But, with the arrival of John, the prophecy is opened and it becomes clear that the one about whom the prophets preached is coming. Restoring the power of speech to Zechariah has the same importance as tearing the curtain in two in the temple when the Lord Christ expired on the cross.

And when they asked John, who was in the desert announcing the coming of Christ, who he was, John said for himself: “I am the voice of one crying in the desert” (Jn. 1:23).

John is a voice in the wilderness, and the Lord is the Word in the beginning. John is a voice in a certain time and place, but Jesus Christ is the eternal Word, timeless and boundless Word of God who became flesh.

Here, in this feast day, we see how the Scriptures are full of symbolism. Through Elizabeth’s inability to give birth, the one who announces the Source of life is revealed.

But what does all this that we celebrate today mean for us? How does all this that our Church prayerfully celebrates apply to us today?

Today, dear brothers and sisters, celebrating the birth of St. John the Forerunner, we actually thank God for delivering us from the barrenness of death.

Today, as members of Christ’s Church, as Christians, we are called to a prophetic feat. We should proclaim today that the barrenness of creation is filled with life. In the middle of the desert, therefore, where the barrenness of nature is evident, the Lord calls John, the greatest prophet, to prepare the way for the Lord. Like St. John, we too are called to proclaim the prophetic word that awakens creation from the barrenness of sin. Our obligation today is to invite ourselves and others to repentance that leads to the baptism of water and the Spirit. It is the baptism that enables us to prophesy joyfully and always ready to await the second coming of our Lord Jesus Christ. That is why St. Bishop Nikolai Velimirovic shouts to modern generations like the voice of one in the wilderness: We are not waiting for a better time, we are waiting for Christ.

Today’s feast day, therefore, confirms the victory of a renewed and transformed life – a new life in the Lord Christ, which manifests itself from the barrenness of sin, from the desert of decay, disease and death, and becomes an inexhaustible source of our joy.

Venerable, Glorious, Prophet, Forerunner and Baptist John, pray to God for us!

Rev. Vladimir Vranic